19. Конгрес геолога Србије - Пленарна предавања

Пленарна предавања

19. Конгрес геолога Србије
Пленарна предавања

Наслов предавања
Шта знамо о горњокредном магматизму источне Србије 70 година после Дровеника

Предавач
Академик проф. др Владица Цветковић, Универзитет у Београду - Рударско - геолошки факултет, Српска академија наука и уметности (Србија)

Академик Владица Цветковић је редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду. Његова научна интересовања везана су за магматизам и геодинамику Балкана и читаве југоисточне Европе, као и везу ових процеса са образовањем рудних лежишта. Развија вулканолошки приступ у проучавању српских мезозојских и кенозојских магматских провинција. Један је од наших најцитиранијих геолога.

Датум и време предавања
03.06.2026. време предавања ће бити накнадно одређено
ПОТВРЂЕНО

О предавању
Предавање ће обухватити упоредни приказ свих пет плутонско-вулканских фаза које су се догодиле на простору Карпато-балканида источне Србије у времену горње креде. Тренутни ниво знања о развоју овог сложеног магматизма и његовој вези с тектоником и металогенијом, биће изложен из перспективе дугогодишњих геолошких проучавања која се континуирано спроводе од средине педесетих година 20. века до данас.

Наслов предавања
Copper exploration: going deeper across Cu endowed regions of Europe and South America

Предавач
Марчело Имања, главни геолог, Viscaria AB (Шведска)

Марчело је дипломирао геолошко инжењерство на Националном универзитету San Marcos у Перуу, а мастер и докторске студије из економске геологије завршио је на Универзитету у Туркуу (Финска), односно на Технолошком универзитету у Лулеу (Шведска). Његова стручност у индустрији фокусирана је на примену прилагођених истраживачких технологија у циљу убрзања браунфилд открића у околини рудника бакра и злата. Током последњих 25 година, Марчелова улога техничког руководиоца, главног геолога и консултанта обухватила је међународне истраживачке радове на различитим порфирским лежиштима бакра и лежиштима бакра у седиментним стенама, у сарадњи са глобалним истраживачким кластерима као што су Inmet Mining, Lundin Mining, Freeport, First Quantum Minerals и бројним рударским компанијама из нордијских земаља и Перуа. Тренутно је ангажован на развоју рудника и истраживању лежишта бакра Viscaria у округу Кируна у северној Шведској. Предавање ће бити одржано на енглеском језику.

Датум и време предавања
03.06.2026. време предавања ће бити накнадно одређено
РАНА НАЈАВА

О предавању
Услед све веће потражње за бакром у савременом свету који се брзо мења, као и недостатка значајних нових открића овог “црвеног метала” близу површине, истраживање бакра усмерава се ка новим истраживачким хоризонтима. Савремени истраживачки напори усмерени су ка дубинама већим од 1 км, испод дебелог стенског покривача, у оквиру историјски познатих рудника, као и у геолошки недовољно истраженим подручјима. Северна Европа и Јужна Америка нису изузетак у овом тренду, а у овој презентацији биће приказано неколико примера нових пројеката и открића на знатно већим дубинама. Овакве активности понекад доводе у питање општеприхваћене генетске моделе рудних лежишта. Примери обухватају различите варијације прелаза између епитермалних порфирских система са литолошком замком који се налазе на већим дубинама, као и стратиграфске јединице погодне за минерализацију у вулканогено-седиментним басенима богатим евапоритима у којима се јављају седиментно везана лежишта и ИОЦГ (Ирон Оxиде Цоппер Голд) системи. Такве нове дубине испитивања доводе до брзе промене у технологији истраживања, са бољом способношћу пенетрације и већом просторном резолуцијом за одређивање распрострањења и бушење, што, заједно са развојем методе обраде података, отвара нове могућности реобраде историјских геофизичких података и израду нових квалитетнијих комбинованих геофизичких инверзија за повезивање геолошких модела. Поред тога, употреба геофизичких техника на бушотинама за одређивање и дефинисање минерализације повећава ефикасност магнетних, електромагнетних и сеизмичких метода на пољима која се налазе у зрелој фази истраживања (броwнфиелд).

Наслов предавања
Од соли до еутрофикације: Нова перспектива погоршања квалитета воде у језерима

Предавач
Др Јована Радосављевић

Др Јована Радосављевић је докторирала на University of Waterloo (Канада) 2023. године, где је награђена за најиновативнију докторску дисертацију. Тренутно је постдокторанд Хумболтове фондације на Универзитету у Каселу (Немачка) и постдокторанд у Ecohydrology Research Group у Канади. Добитник је гранта за истраживачки пројекат у оквиру престижног програма Марија Кири, који ће реализовати од следеће године у Француској. Њена научна интересовања везана су за биогеохемијске процесе у језерима — на граници седимент–вода — и њихову улогу у циклусима фосфора и азота, редокс динамици и утицају на продукцију и емисију гасова стаклене баште. У свом раду је међу првима показала јасан механистички линк између салинизације и појачане еутрофикације у слатководним језерима, отварајући нови оквир за разумевање и управљање деградацијом језерских екосистема. Тренутно са тимовима из Канаде, Немачке, Кине и Француске сарађује на пројектима везаним за утицај пораста салинизације на емисије гасова стаклене баште, уз примену теренских мерења, лабораторијских експеримената и нумеричког моделовања.

Датум и време предавања
03.06.2026. време предавања ће бити накнадно одређено
ПОТВРЂЕНО

О предавању
У предавању ће бити приказана промена квалитета воде у језерима Северне Америке током последњих неколико деценија, са посебним фокусом на пораст салинизације и њен утицај на еутрофикацију. Иако се еутрофикација традиционално повезује са смањењем количине азота и фосфора у читавом сливу, и упркос великим напорима и значајним улагањима да се губитак азота и фосфора из система умањи, у многим језерима се и даље примећује погоршање квалитета воде. Ово истраживање показује да салинизација појачава стратификацију језера, смањује количину кисеоника у води и тиме одржава сталним процес еутрофикације.,br> Резултати засновани на дугорочним подацима мониторинга и напредним анализама, као што су методе машинског учења и моделовање реактивног транспорта, указују да салинизација представља до сада недовољно препознат, али кључан механизам погоршања квалитета воде. Због тога, ово предавање доноси ново разумевање чињенице да се еутрофикација наставља чак и када се количине азота и фосфора успешно контролишу.